Геодезија у грађевинарству

Геодезија у грађевинарству обухвата геодетске радове који се изводе пре почетка изградње, током грађења и након завршетка објекта. Њихов циљ је да се положај, димензије и висине из пројектне документације прецизно пренесу на терен, као и да се контролише да ли се објекат изводи у складу са пројектованим положајем.

Геометар учествује у различитим фазама изградње – од израде геодетске подлоге и обележавања објекта, преко контроле темеља, оса и висина, до снимања изведеног стања и израде документације потребне за употребну дозволу и упис објекта.

Геометар Баста пружа геодетске услуге за изградњу породичних кућа, стамбених, пословних, производних, пољопривредних и других објеката на подручју Бечмена, Сурчина, Јакова, Петровчића и околних насеља, као и на подручју Апатина.

Који геодетски радови се изводе у грађевинарству?

У зависности од врсте објекта, пројектне документације и фазе изградње, геодетски радови могу да обухвате:

• израду геодетских и катастарско-топографских подлога за пројектовање;
• обележавање положаја објекта на парцели;
• преношење пројектованих оса и карактеристичних тачака на терен;
• преношење пројектованих висинских кота;
• обележавање ископа и темеља;
• геодетско снимање изграђених темеља;
• обележавање стубова, зидова, плоча и других конструктивних елемената;
• преношење оса на више етаже;
• контролу положаја, димензија, висина и вертикалности конструкције;
• обележавање саобраћајница, платоа, паркинга, ограда и инфраструктуре;
• снимање количина ископа, насипа и изведених земљаних радова;
• снимање изведеног стања објекта;
• израду елабората геодетских радова за изведени објекат;
• геодетско праћење померања и деформација када је то предвиђено пројектом.

Геодетска подлога за пројектовање

Пре почетка пројектовања потребно је обезбедити тачну подлогу која приказује катастарске податке и стварно стање на терену.

У зависности од потреба пројектанта, на подлози се могу приказати:

• границе и бројеви катастарских парцела;
• постојећи објекти и њихови габарити;
• суседни објекти значајни за пројектовање;
• ограде, зидови, капије и прилази;
• улице, ивичњаци, тротоари и саобраћајнице;
• висинске коте и конфигурација терена;
• видљиви шахтови, стубови, сливници и други инфраструктурни детаљи;
• канали, насипи, потпорни зидови и други карактеристични елементи.

Пре снимања је важно да пројектант одреди потребан обухват, садржај, размеру и формат подлоге. На тај начин се избегава накнадни излазак на терен због детаља који нису снимљени у првој фази.

Обележавање објекта – исколчење

Обележавање или исколчење објекта је поступак преношења пројектованог положаја објекта из техничке документације на терен.

Геодета на основу одговарајуће пројектне документације одређује и обележава:

• положај објекта унутар катастарске парцеле;
• главне и помоћне осе објекта;
• карактеристичне тачке и углове;
• положај темеља;
• границе ископа;
• пројектовану висинску коту;
• друге елементе потребне извођачу за почетак радова.

Обележавање се не врши према огради, суседном објекту или приближној процени положаја. Положај објекта мора се пренети на основу званичне пројектне документације и геодетског мерења.

Када треба позвати геометра за исколчење?

Геометра је потребно контактирати пре почетка ископа темеља. Најбоље је да се документација достави неколико дана раније како би могла да буде прегледана и припремљена за терен.

Пре обележавања треба да буду обезбеђени:

• правноснажна или важећа грађевинска дозвола, када је потребна;
• пријава радова, у складу са конкретним поступком;
• одговарајућа техничка документација;
• ситуациони план са положајем и елементима за обележавање објекта;
• приступ парцели и припремљен терен;
• контакт извођача или одговорног лица на градилишту.

Ако документација нема довољно података за поуздано обележавање, потребно је да пројектант допуни или разјасни пројектовано решење.

Како изгледа исколчење објекта?

1. Преглед пројектне документације

Проверавају се положај објекта, димензије, осе, растојања од граница парцеле, пројектоване коте и други подаци потребни за обележавање.

2. Припрема геодетских елемената

На основу пројектованог положаја припремају се координате и други елементи који ће бити пренети на терен.

3. Геодетско мерење на градилишту

На терену се успоставља веза са одговарајућом геодетском основом и врши контрола услова за обележавање.

4. Обележавање карактеристичних тачака

Положај објекта се означава кочићима, ексерима, ознакама на профилима или на други начин погодан за конкретно градилиште.

5. Предаја обележених тачака извођачу

Извођачу се показују постављене ознаке, главне осе и висинска кота. По потреби се израђује одговарајућа скица или записник о извршеном обележавању.

Обележавање темеља

Темељи одређују коначан положај целог објекта, због чега је њихово правилно обележавање један од најважнијих геодетских послова током изградње.

У зависности од начина извођења, геодета може обележити:

• границе ископа;
• осе темељних зидова и трака;
• углове темеља;
• положај стопа и стубова;
• нивое дна ископа;
• коту горње ивице темеља или темељне плоче;
• контролне тачке изван зоне ископа.

Ознаке треба заштитити од померања и уништавања током ископа и грађевинских радова. Уколико се ознаке помере или нестану, геометар треба поново да их успостави пре наставка критичне фазе изградње.

Геодетски снимак изграђених темеља

Након изградње темеља, а пре наставка изградње надземног дела објекта, врши се геодетско снимање изведених темеља.

Снимањем се проверава:

• положај темеља на парцели;
• положај карактеристичних углова и оса;
• димензије изведених темеља;
• удаљеност од граница парцеле;
• однос изведеног и пројектованог положаја;
• одговарајуће висинске коте, када су предмет контроле.

Геодетски снимак изграђених темеља користи се као прилог уз изјаву о завршетку израде темеља. Изјаву кроз Централни информациони систем подноси извођач радова, у складу са поступком изградње конкретног објекта.

Геометра треба позвати непосредно након израде темеља, пре него што њихове карактеристичне тачке постану прекривене, недоступне или тешко мерљиве.

Шта ако темељи одступају од пројекта?

Ако мерење покаже да изведени темељи одступају од пројектованог положаја, геодета приказује измерено стање и величину утврђеног одступања.

Геодетска организација не одлучује да ли је конкретно одступање дозвољено или прихватљиво. О томе се, у зависности од врсте одступања, изјашњавају одговорни пројектант, извођач, стручни надзор и надлежни орган.

Не треба настављати изградњу уз претпоставку да ће одступање касније бити аутоматски прихваћено или исправљено у документацији.

Преношење оса и кота током изградње

Код сложенијих објеката геодетски радови се не завршавају након обележавања темеља. Током изградње може бити потребно више пута пренети пројектоване осе и висине.

Геодета може обележавати:

• осе носећих зидова;
• положај стубова и греда;
• отворе, шахтове и степеништа;
• ивице плоча и конструктивних елемената;
• коте подова и међуспратних конструкција;
• нивое платоа, рампи и прилазних површина;
• положај машинске и друге опреме;
• друге тачке дефинисане пројектом.

Број геодетских излазака зависи од величине објекта, начина изградње, динамике радова и захтева извођача или стручног надзора.

Контролна геодетска мерења

Контролним мерењима проверава се да ли су конструктивни и други елементи изведени у пројектованом положају.

Контрола може да обухвати:

• положај оса и углова;
• међусобна растојања елемената;
• димензије конструкције;
• висинске коте;
• равност и нагиб површина;
• вертикалност стубова, зидова и других високих елемената;
• положај анкерних плоча и вијака;
• положај отвора и инсталационих продора;
• усклађеност изведеног стања са пројектованим подацима.

Рано откривање одступања омогућава да се проблем реши пре наставка радова, када су корекције обично једноставније и јефтиније.

Обележавање ограде, прилаза и уређења парцеле

Поред главног објекта, геодетско обележавање може бити потребно за:

• ограде и капије;
• интерне приступне путеве;
• паркинге и платое;
• тротоаре и стазе;
• потпорне зидове;
• канале и системе одводњавања;
• септичке јаме, резервоаре и друге помоћне објекте;
• прикључке и спољне инсталације;
• хортикултурно и друго уређење локације.

Приликом постављања ограде најпре треба проверити и, када је потребно, обновити границе катастарске парцеле. Пројектовано обележавање објекта није исто што и омеђавање парцеле.

Обрачун количина земљаних радова

Геодетским снимањем може се утврдити количина извршеног ископа или насипа.

Поступак најчешће обухвата:

• снимање почетног стања терена;
• снимање стања након ископа или насипања;
• израду дигиталних модела површина;
• поређење почетног и изведеног стања;
• обрачун запремине земљаног материјала;
• израду графичког и нумеричког приказа резултата.

Да би обрачун био поуздан, важно је снимити почетно стање пре него што земљани радови започну.

Геодетско праћење померања и деформација

Код одређених објеката и грађевинских радова може бити потребно систематско праћење померања, слегања или деформација.

Праћење се може односити на:

• високе и сложене објекте;
• потпорне зидове и дубоке ископе;
• објекте у непосредној близини градилишта;
• мостове, торњеве, димњаке и индустријске конструкције;
• терене на којима постоји могућност клизања или слегања;
• објекте код којих је праћење предвиђено техничком документацијом.

За сложена геодетска осматрања начин мерења, распоред контролних тачака, периодика и дозвољена одступања утврђују се одговарајућим пројектом и захтевима одговорних стручних лица.

Снимање изведеног стања објекта

Након завршетка изградње врши се геодетско снимање стварно изведеног објекта.

Снимају се, у зависности од врсте објекта и потребне документације:

• спољни габарит и карактеристичне тачке објекта;
• положај објекта у односу на парцелу;
• спратност и одговарајуће висинске карактеристике;
• припадајући делови објекта;
• улази, терасе, степеништа и други делови који утичу на габарит;
• положај подземних и надземних инсталација;
• други подаци потребни за израду елабората.

На основу снимања израђује се елаборат геодетских радова за изведени објекат. Када су изграђене и подземне инсталације, за њих се израђује одговарајућа геодетска документација.

Геодетска документација за употребну дозволу

За прибављање употребне дозволе, у зависности од категорије објекта и начина вођења поступка, може бити потребан елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта, као и елаборат за изведене подземне инсталације.

Геодетска документација приказује стварно изведено стање. Ако је током изградње дошло до одступања од пројектованог решења, потребно је да одговорни пројектант, извођач, стручни надзор и комисија за технички преглед провере на који начин се та одступања третирају.

Издавање употребне дозволе и прихватање документације нису у надлежности геодетске организације. Геодетска организација врши мерење и израђује документацију у оквиру своје стручне надлежности.

Да ли је снимање изведеног објекта исто што и упис у катастар?

Није у потпуности исто. Геодетско снимање и израда елабората представљају стручни и технички део поступка.

Упис објекта и права на објекту спроводи надлежна служба за катастар непокретности на основу достављене документације и одговарајућег правног основа.

Када се употребна дозвола издаје у обједињеној процедури, надлежни орган по службеној дужности предузима радње које се односе на достављање документације за упис, у складу са прописаним поступком.

Коју документацију треба доставити геометру?

У зависности од фазе изградње, потребно је доставити:

• број катастарске парцеле и назив катастарске општине;
• грађевинску дозволу или решење којим су радови одобрени;
• потврду о пријави радова, када је применљиво;
• пројекат за извођење или одговарајућу техничку документацију;
• ситуациони план са елементима за обележавање;
• основе, пресеке и планове темеља;
• координате и висинске коте, ако су дате у пројекту;
• контакт податке инвеститора, извођача и стручног надзора;
• податке о планираној динамици радова;
• документацију о изведеним инсталацијама, када се снима завршено стање.

Документацију је најбоље доставити у оригиналном дигиталном формату, нарочито DWG или PDF, ако је тако припремљена од стране пројектанта.

Када је геометар потребан на градилишту?

Геометра је препоручљиво укључити у следећим фазама:

1. пре пројектовања – ради израде геодетске подлоге;
2. пре почетка ископа – ради обележавања објекта;
3. током израде темеља – ради преношења оса и висина;
4. након завршетка темеља – ради геодетског снимања темеља;
5. током изградње – ради обележавања и контроле конструктивних елемената;
6. пре затрпавања инсталација – ради снимања водова;
7. након завршетка објекта – ради снимања изведеног стања и израде елабората.

Правовремено ангажовање геометра смањује могућност грешке, накнадног рушења или померања изведених елемената и додатних трошкова.

Најчешће грешке током изградње

Проблеми најчешће настају када:

• ископ започне пре обележавања објекта;
• се положај одређује мерењем од постојеће ограде;
• се користи непотпуна или неважећа верзија пројекта;
• се обележене тачке униште без постављених контролних ознака;
• се темељи наставе зидати без претходне контроле;
• се подземне инсталације затрпају пре снимања;
• се измене на градилишту не усагласе са пројектантом;
• се геометар позове тек када је објекат у потпуности завршен.

Од чега зависи цена геодетских радова?

Цена зависи од:

• врсте, величине и сложености објекта;
• броја оса и тачака које треба обележити;
• броја потребних излазака на градилиште;
• доступности и квалитета пројектне документације;
• приступачности и услова на терену;
• потребе за висинским и контролним мерењима;
• броја етажа и конструктивних елемената;
• обима снимања изведеног стања;
• потребе за израдом елабората геодетских радова;
• сложености посебних контролних мерења или осматрања.

За припрему понуде потребно је да нам доставите локацију, број парцеле, основне податке о објекту, фазу изградње и расположиву пројектну документацију.

Ангажујте геометра за изградњу објекта

Пошаљите нам број катастарске парцеле, катастарску општину, локацију објекта и информацију у којој фази се налазе радови.

Након прегледа документације обавестићемо вас:

• који геодетски рад је тренутно потребан;
• коју документацију треба припремити;
• када геометар треба да изађе на градилиште;
• да ли је потребно више контролних мерења;
• који су оквирни рок и цена услуге.

ГЕОМЕТАР БАСТА
Телефон: 069 331 5150
Локација: Бечмен, Сурчин
Веб-сајт: www.geometarbasta.rs